Sloboda izrazažavanja i to što sam kreator svog radnog vremena i posla. Volim kada sam okružen pozitivnim kreativnim ljudima i da stvaramo zajedno. Pored toga, prisustvo ljudske lepote me nadahnjuje. Na lepe žene i muškarce retko ko imun.
Yves: Reci mi u čemu je razlika između umetničke i modne fotografije?
Ljudi me često pitaju da li sam ja umetnički fotograf. Recimo da sam sebi trenutno dao titulu primenjenog fotografa. Još uvek nisam postao fotograf radi umetnosti. Kreiram lepe fotografije od kojih su većina komercijalne prirode, dakle od njih živim. U komercijalnu fotografiju bih svrstao i modnu fotografiju. Moda je biznis samim tim što se odeća, aksesosari i make up kupuju. Stoga, modne doživljavam kao komercijalne fotografije.
Kada su u pitanju editorijali koji nose poruku izvan konteksta puke komercijalnosti, tada fotografija može da se poveže sa umetnošću. Uopšte, često se pitam šta je to za nekoga umetnička fotografija. Većini neupućenih ljudi je to kada napraviš nešto što je izvan njihovih tehničkih mogućnosti, pa im je to odmah umetnost. Smatram da sam do sada napravio jednu umetničku fotografiju, onu koja nadahnjuje i navodi da se okači o zid. Fotografija je napravljena u jednom potpuno drugom spektru moje ličnosti, koji nije opipljiv, niti komercijalan. Ona ne poziva da kupiš nešto, već da počneš da se pitaš. Poziva te na istraživanje svojom akcijom na njoj kao i sugestivnim nazivom dela.
Yves: Reci mi onda šta za tebe predstavlja modna fotografija?
Za mene modna fotografija predstavlja sinonim za slobodu fotografskog izražavanja, dinamiku, konstantno pomeranje i uopšte jednu živahnost... život danas u suštini.
Yves: Pretpostavljam da za posao fotografa čovek mora da ima „oko” . Koliko ti je pomoglo samo školovanje?
Potrebno je trenirati svoje oko, da tako kažem. Škola je dobra da ti da usmerenje, da probaš razne stvari za vreme svog školovanja i da si u okruženju ljudi koji su tu zbog iste stvari, pa jedni druge podstiču. Profesori, ako su kvalitetni, pomažu da se pronađeš i da razvijaš svoj izraz, ali uz poštovanje tehničkih i likovnih aspekata. Završio sam školu fotografije Foton pod mentorstvom Saše Preradovića, gde danas povremeno predajem i imam tu čast da prenesem svoja realna profesionalna iskustva, na jedan neformalan i konkretan način, bez puno uvijanja.
Yves: Otišao si u Njujork 2004. godine u potrazi za kreativnošću, pa me zanima zbog čega si se vratio? Ipak je NYC prava Meka za kreativce?
U Njujork sam otišao da završim 4. godinu studija Internacionalnog menadžmenta i biznisa. Uporedo sa biznis studijima išao sam i na kurs 3D animacije, a ljubav koju sam osećao prema fotografiji kao mediju za izražavanje se počela intenzivirati. Tek dve godine po povratku iz Njujorka i radu u 3D i video produkciji MosquitoAdventures (Beograd) počeo sam da se profesionalno bavim fotografijom, na nagovor poznanika, inače profesionalaca u ovom poslu.
Yves: Možeš li mi reći u čemu je razlika između života u Americi i života u Srbiji? Da li ovde kreativni ljudi poput tebe mogu da žive od svog posla ili je to još uvek misaona imenica?
Mislim da se u Srbiji od fotografije može živeti kao i od drugih kreativnih oblasti. Naravno, treba biti realan i živeti u skladu sa svojim mogućnostima i time šta je zemlja spremna da ponudi, kao i sektor komercijale od koga uzimaš honorar. Ne mogu se ovde očekivati kule i gradovi, jer nema uslova za to, niti mislim da će ih biti uskoro. No, može da se živi pristojno i ukoliko radiš ono što voliš. Takođe, treba biti spreman da većinu vremena radiš komercijalne poslove od kojih živiš, a ostatak vremena posvetiiti svojim ličnim projektima i idejama. Mislim da prosto ne treba očekivati da ovde možeš živeti kao ljudi iz finansijskog sektora i stranih firmi, sa svim benefitima, a baviti se fotografijom. Umetnički život podrazumeva i odricanja od nekih blagodeti, ali s druge strane dobijate slobodu, svoj život i živite svoj san. Zar to nije divno samo po sebi. Negujete svoj dar koji ste dobili i to razvijate i uspevate da živite kako tako, ali živite od vašeg talenta. Po meni je to sasvim dovoljno. Naravno da i ja imam aspiracije za više i bolje, za udobnijim i lagodnijim životom ali on nije moguć ovde kao u nekim zapadnim zemljama, gde prosto ima mnogo više novca i razvijene modne industrije, reklama, i na kraju mnogo većeg broja ljudi konzumenata vaše fotografije.
Yves: Video sam tvoje radove i moram priznati da mi se dopadaju. Koja fotografija ti je omiljena? Sa kojom voliš da se hvališ?
Nemam neku posebno omiljenu fotografiju. Ako bih morao da izdvojim, to bi bila moja prva naslovna strana za Refoto magazine.
Yves: Što se tiče svetske scene, čiji radovi te fasciniraju?
Od svetske scene spomenuću modne fotografe Annie Leibovitz, Peter Lindbergh, Mario Testino, Alexi Lubomirski, Tonny Kelly, Terry Richardson, Ellen von Unwerth, Martin Tisczka, Greg Kadel, Kamila Akrans. Od onih koji više nisu među nama cenim Helmuta Newtona, Herb Rittsa, Avedona... Iz domena aktova posebno poštovanje imam prema Andreas Bitesnich.
Yves: Zanima me da li su usluge fotografa skupe? Koliko danas košta jedan prosečan book?
Opet zavisi šta je nekome skupo, a šta ne. Šta ulazi sve u cenu tog modnog booka. Cena kod nas varira od 250-500 evra.
Yves: Da li si radio neke modne kampanje?
Nicolas Spring-Summer 2011, Dragana Dosen fall-winter 2010
Pored toga dosta sarađujem kao poslovni partner i oficijelni fotograf modne agencije FASHIONGLAMRNR.COM, te najviše fashion book-ova radim za tu agenciju.
Yves: Čime se baviš ovih dana? Neki book, kampanja možda?
Ovih dana se bavim produciranjem bookova za FASHIONGLAMRNR.COM, završio sam vizuale za jedan poznati američki sajt pokerking.com. Očekujem planiranje snimanja za Libresse, Lisca.. komercijalno-modna snimanja. Pošto je kraj jula, spremam se na odmor u avgustu. Da bih se resetovao od obaveza i pritisaka, i onda odmoran ušao u septembar i oktobar.
Yves: I za kraj... živo me zanima ko od koga zavisi u modnom svetu? Fotograf od modela, stilista od fotografa, model od kreatora? Koliko je to sve povezano i kakvo je tvoje mišljenje o svemu tome?
Svi su oni povezani međusobno i svi zavise jedni od drugih. Na samom snimanju i realizaciji kampanje editorijala i booka.. fotograf je ipak reditelj i on je zadužen da uskladi sve aktere u igri i stvori jednu kompletnu i zaokruženu sliku o toj odeći, aksesoaru. Od kreatora kampanje dolazi inicijalni brif, potom se bira fotograf, modeli, fotograf dovodi svoj tim saradnika.. I onda svi zajedno stvaraju magiju pod dirigentskom palicom fotografa koji je zadužen da uskladi sve njih u jednu harmoničnu priču sastavljenu od jedne ili više fotografija.
